Природно једињење које се налази у јагодама и другом воћу и поврћу могло би да помогне у спречавању Алцхајмерове болести и других неуродегенеративних болести повезаних са узрастом, сугерише ново истраживање.
Истраживачи са Салк института за биолошке студије у Ла Јолла, ЦА, и његове колеге открили су да је лечење мишјих модела старења фисетином довело до смањења когнитивног пада и упале мозга.
Старија ауторка студије Памела Махер из Лабораторија за ћелијску неуробиологију на Салку и колеге недавно су известили о својим налазима у часопису Тхе Јоурнал оф Геронтологи Сериес А.
Фисетин је флаванол присутан у разноврсном воћу и поврћу, укључујући јагоде, персиммонс, јабуке, грожђе, лук и краставце.
Не само да фисетин делује као средство за бојење воћа и поврћа, већ су студије такође показале да једињење има антиоксидативна својства, што значи да може да помогне у ограничавању оштећења ћелија изазваних слободним радикалима. Такође је показано да фисетин смањује упалу.
Током последњих 10 година, Махер и колеге спровели су низ студија које показују да антиоксидативна и противупална својства фисетина могу да помогну у заштити можданих ћелија од последица старења.
Једна таква студија, објављена 2014. године, открила је да је фисетин смањио губитак памћења на мишјим моделима Алзхеимерове болести. Међутим, та студија се фокусирала на ефекте фисетина на мишеве са породичном Алзхеимеровом болешћу, за коју истраживачи напомињу да чини само до 3 процента свих случајева Алзхеимерове болести.
За нову студију, Махер и тим су покушали да утврде да ли фисетин може имати користи од спорадичне Алцхајмерове болести, која је најчешћи облик који се јавља са годинама.
Да би дошли до својих открића, истраживачи су тестирали фисетин на мишевима који су генетски инжењерски прерано старили, што је резултирало мишјим моделом спорадичне Алцхајмерове болести.
Када су прерано стари миши били стари 3 месеца, подељени су у две групе. Једна група је храњена дозом фисетина храном сваког дана током 7 месеци, све док нису навршили 10 месеци. Друга група није добила једињење.
Тим објашњава да су у доби од 10 месеци физичка и когнитивна стања мишева била еквивалентна оним код двогодишњих мишева.
Сви глодари су били подвргнути когнитивним тестовима и тестовима понашања током студије, а истраживачи су такође проценили мишеве на ниво маркера повезаних са стресом и упалом.
Истраживачи су открили да су мишеви стари 10 месеци који нису примили фисетин показали пораст маркера повезаних са стресом и упалом, а такође су имали и знатно лошије резултате у когнитивним тестовима од мишева који су лечени фисетином.
У мозгу нелечених мишева истраживачи су открили да две врсте неурона који су обично антиинфламаторни - астроцити и микроглија - заправо промовишу упалу. Међутим, то није био случај са десетомесечним мишевима леченим фисетином.
Штавише, истраживачи су открили да су понашање и когнитивна функција лечених мишева упоредиви са онима код нелечених мишева старих 3 месеца.
Истраживачи верују да њихови налази указују да фисетин може довести до нове превентивне стратегије за Алцхајмерову болест, као и за друге неуродегенеративне болести повезане са узрастом.
„На основу нашег континуираног рада, мислимо да би фисетин могао бити користан као превенција многих неуродегенеративних болести повезаних са узрастом, а не само Алцхајмерове болести, и желели бисмо да подстакнемо ригорозније проучавање истог“, каже Махер.
Међутим, истраживачи примећују да су за потврђивање њихових резултата потребна клиничка испитивања на људима. Надају се удруживању са другим истражитељима како би удовољили овој потреби.
„Мишеви нису људи, наравно. Али има довољно сличности за које мислимо да фисетин оправдава пажљивији поглед, не само за потенцијално лечење спорадичне АД [Алзхеимерове болести], већ и за смањење неких когнитивних ефеката повезаних са старењем, генерално. “
Време објављивања: април-18-2020